Autori nagrađenih rešenja inspiraciju su najverovatnije tražili u nemačkom paviljonu na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Uspešno je završen i konkurs za rekonstrukciju hala 7, 8 i 9 Beogradskog sajma. Ova arhitektonska utakmica je prošla pomalo neopaženo u odnosu na konkurse za gradsku galeriju na Kosančićevom vencu i Filharmoniju u bloku 13, ali rešenja koja su pristigla govore nam da je postojalo evidentno interesovanje i za ovu beogradsku lokaciju.
Prva nagrada nije dodeljena, kako se investitor ne bi obavezao da izvodi prvonagrađeno rešenje.
Po nekom ustaljenom običaju, prva nagrada nije dodeljena, kako se investitor ne bi obavezao da izvodi prvonagrađeno rešenje, ali su zato ostali nagrađeni radovi prikazali zanimljive predloge u rešavanju postavljenog zadatka. Tema konkursa bilo je dati idejni projekat za rekonstrukciju eksterijera i enterijera povezanih hala 7, 8 i 9, koje bi umesto sadašnje uloge maloprodajnog „bazara“ dobile ulogu konferencijskog centra i izložbenog prostora. Ova potreba investitora proizišla je iz vidnog nedostataka prostora navedene namene, u kojem bi se održavao program tokom tematskih sajmova (improvizovanu ulogu konferencijske namene ima spratna etaža hale 14), ali i ukidanje tržnog centra koji u poslednjih više godina beleži stagnaciju u prometu.
Drugoplasiran projekat
Drugonagrađeno rešenje potpisuje autorski tim koji čine arhitekte Ana Mihailović, Aleksandar Subotić i Snežana Subotić, kao i stručni saradnik arhitekta Taras Subotić. Idejno rešenje ovog tima pre svega odlikuje jednostavnost, prozračnost i funkcionalna komunikativnost između segmenata različite namene. Verujem da su ovo bili faktori koji su prevagnuli u odluci žirija da projekat zauzme drugonagrađenu poziciju.
Trećeplasiran projekat
Trećeplasiran projekat, kao i tri otkupa karakterišu nešto komplikovanija rešenja, eksperimentisanje sa organskom formom, prožimanjem nekoliko hala, kao i upotrebom nešto drugačijih građevinskih materijala.
Po materijalizaciji pregradnih zidova ali i popularnim Barselona foteljicama primećuje se inspiracija delom arhitekte Misa van de Roa.
Opaža se jedna karakteristika koja se provlači kroz gotovo sva ponuđena rešenja, a to je da su autori najverovatnije inspiraciju tražili u nemačkom paviljonu na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine, arhitekte Ludviga Misa van de Roa. To se primećuje po materijalizaciji pregradnih zidova koji su u nekoliko projekata predviđeni u mermeru/travertinu, ali i popularnim Barselona foteljicama.
Delo Korbizjeovog učenika
Značaj kompleksa Beogradskog sajma ogleda se u njegovoj anahronoj modernoj arhitekturi i prostorno-tehničkoj funkcionalnosti. Sajamski kompleks delo je arhitekte Milorada Pantovića, Korbizjeovog učenika i posleratnog profesora na Beogradskom arhitektonskom fakultetu. Izvedeno je 1957. godine i u tom trenutku je po svojim kvalitetima bilo na nivou projekata jednog Nervija ili Sarinena. Genijalnost pantovićevog rešenja ogleda se u zanimljivom urbanističkom pozicioniranju izložbenih hala u odnosu na saobraćajnicu i rečnu obalu, ali i arhitektonskim formama koje dozvoljavaju naknadne arh.-urb. intervencije, koje je prve izveo i sam Pantović projektujući 1965. godine upravo hale 7, 8 i 9.
Naslovna fotografija: Prvoplasiran projekat, DAB
O autoru teksta
Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti, vlasnik je jedinstvenog showrooma Shamliza u Beogradu. Aktivno se bavi temama arhitekture i urbanizma u glavnom gradu.