Ovako izgleda prvonagrađeno rešenje na nedavno završenom konkursu u Nišu, koje je planirano da se gradi tik uz novi tržni centar.

Polovinom prošle godine, grad Niš je raspisao konkurs za arhitektonsko-urbanističko idejno rešenje multifunkcionalnog objekta kulture, koji se predviđa u neposrednoj blizini Delta kompleksa na prostoru Gradske opštine Medijana. Povod za raspisivanje konkursa je činjenica da grad Niš već duži period (možda i nekoliko decenija) nije izgradio ili planirao izgradnju javnog objekta kulture, pa je ovo bila izuzetna prilika da se nadmetanju odazovu kako niške, tako i druge domaće i regionalne arhitekte. Nakon dužeg žiriranja, početkom februara, žiri je objavio rezultate konkursa. Pobedničko rešenje došlo je iz Beograda, tačnije od tandema arhitekata Aleksandra Slavikovića i prof. Dejana Miletića, a njihovo rešenje ubrzo je dobilo nadimak „kocka šećera“ po karakterističnoj formi centralnog motiva objekta.

Ako se ovaj projekat izvede, bila bi to velika pobeda za grad Niš i jedno od prvih javno-privatnih održivih rešenja u Srbiji.

Inicijativa je pokrenuta najpre od kompanije Delta, koja se odlučila za kupovinu poveće parcele, za potrebe izgradnje tržnog centra i upravnih objekata. Naravno, u dogovoru s gradom, jedan deo parcele prepušten je gradskoj opštini, za potrebe izgradnje javnog objekta kulture. Ovo je jedna, u svetu već uigrana simbioza, gde se uz veću finansijsku investiciju dobija i kulturni sadržaj, ali nismo imali prilike da vidimo tako nešto na delu u državi, čak ni u Beogradu, gde uporno niču tržni centri, bez ikakvog prisustva kulturnog sadržaja. Dakle, ako se ovaj projekat izvede, bila bi to velika pobeda za grad Niš i jedno od prvih javno-privatnih održivih rešenja u Srbiji.

Kao osnovne parametre, u raspisu je navedeno obavezno postojanje: glavnog ulaznog hola, s višenamenskim prostorom (prostor za izložbe, virtuelne prezentacije, info pult itd.), velike višenamenske sale kapaciteta 2.000 mesta, scenski prostor za potrebe koncerata, pozorišnih predstava, opera i baleta, s mogućnošću filmskih projekcija, kongresna višenamenska sala, kapaciteta približno 300 mesta, višenamenska sala kapaciteta približno 100 mesta, administrativni blok i drugi pripadajući sadržaji. Veoma kompleksna i ambiciozna zamisao, ujedno praktične prirode, prilagođena gradu kakav je Niš, po strukturi i broju građana koji bi uživali u pogodnostima ovakvog multifunkcionalnog objekta kulture.

Slatka polutransparentna fasada

Pobedničko rešenje je na veoma uspešan način odgovorilo na zahteve konkursa. Za početak, autori veliki akcenat stavljaju na savremen pristup oblikovanja, pri čemu ključnu ulogu igra međusobna interacija zgrade za njenim okruženjem i to ne samo po pitanju njene arhitekture već i njenog sadržaja. Tu je prostrani trg sa amfiteatrom, pogodan za razne oblike javnih događaja koji podrazumevaju otvorenu pozornicu.

Krov zgrade je takođe prilagođen dešavanjima na otvorenom, s tribinama i jednom od ravnih fasada kubusa sa funkcijom filmskog platna, za potrebe velikog bioskopa na otvorenom. Ovaj ekstrovertni pristup dalje se nastavlja polutransparentnom fasadom glavnog kubusa – kocke šećera, koji je namenjen amfiteatru glavnog scenskog prostora, za koji su autori predvideli nekoliko vrsta materijalizacija, u zavisnosti od želje i potrebe investitora. U nižim etažama smeštene su multifunkcionalne sale i izložbeni prostor, a predviđen je i omanji hotel, primarno za smeštaj gostujućih scenskih izvođača. Ovakav pristup projektovanju podstiče celodnevnu aktivnost objekta, intrigira prolaznike i markira mesto jednog novog susreta ljudi, kulture i njenog okruženja.

Ovakav pristup projektovanju podstiče celodnevnu aktivnost objekta, intrigira prolaznike i markira mesto jednog novog susreta ljudi, kulture i njenog okruženja.

Enterijeri su rešeni praktično (u slučaju glavne pozornice po svim standardima akustike), u duhu funkcionalnog minimalizma, koji omogućava periodične transformacije za potrebe različitih događaja. I pored denivelacija donjih etaža, prisutan je u najvećoj meri otvoren plan, koji akcentuje dinamičnost i podstiče vizuelnu interakciju posetioca i aktuelnog sadržaja.

Smelo rešenje

Ako možemo da zaključimo – veoma smelo rešenje, u rangu nekih inostranih arhitektonskih ostvarenja, a po kompaktnosti strukture i forme, zasenjuje i neka od prvonagrađenih rešenja s konkursa za Beogradsku filharmoniju. Nadamo se da će Delta uskoro krenuti u realizaciju svog tržnog centra, jer bi to moglo da pokrene razradu i izvođenje ovog objekta kulture. Ništa nije nemoguće, pogotovo što grad Niš u poslednjih nekoliko godina sve više jača svoju geostratešku poziciju, koja pogoduje značajnijim finansijskim i građevinskim investicijama.

Kad ste već ovde…

• Savremeno stanovanje u Nišu – Lemon Tree Apartment
• Saloni arhitekture 2018: Novi Sad i Niš zasenili Beograd
• Novo: Mapa gradilišta Srbije za građevinsku sezonu 2019.

U žiriju međunarodnog konkursa za paviljon u čuvenom londonskom parku nalazi se i saradnica našeg portala, arhitektica Ana D’Apuzzo.

Hajd park je najpoznatiji londonski gradski park i najveći među Kraljevskim parkovima. Čuven je po Govorničkom kutku za kojim bilo ko može govoriti o bilo čemu, pa se često koristi i za održavanje protesta i raznih skupova. Međutim, ono što čini ovaj park, površine 142 hektara, jedinstvenim jesu koncerti i muzički događaji koji privlače veliki broj ljudi iz celog sveta. U Hajd parku su, između ostalih, koncerte održali Pink Fjold, Rolingstonsi i Kvin, kao i Pol Mekartni, Madona, Brus Springstin i brojni drugi.

Konkurs je namenjen studentima arhitekture kao i mladim arhitektama kojima je od diplomskog prošlo najviše dve godine.

Po svemu sudeći uskoro će ovom čuvenu park u Londonu biti još prostora za muziku. Naime, raspisan je konkurs za studente arhitekture i mlade arhitekte kojim se traži najbolje rešenje za muzički paviljon u Hajd Parku koji treba da bude prostor koji će pružiti informacije o prošlim i budućim koncertima.

„Muzika i sve što nju povezuje mora biti osnovna ideja ovog arhitektonskog prostora, koji pritom mora dodati vrednost okolini.“ – navodi se u raspisu konkursa.

Paviljon ima za cilj da bude mesto susreta za posetioce, ljubitelje muzike i zaljubljenike u prirodu; mesto koje služi kao informativna tačka o prošlim i budućim koncertima koji se održavaju u parku, kao i prostor za odmor i opuštanje u kojem će biti moguće uživati u muzičkim događajima.

Prijave, nagrade i žiri

Prva nagrada je 3.750 evra a prijave traju do 31. maja. Zanimljivo je što se u žiriju, kojeg između ostalog čine John Enright, Alejandro Beals & Loreto Lyon, Soffia Botteri & Patricio Connell i Paulina Peña nalazi i naša arhitektica Ana D’Apuzzo koja je i saradnica portala Gradnja.rs. Pisali smo već o tome kako je Ana studentima u Fukušimi vratila optimizam, a Ana je bila i naš dopisnik iz Venecije kada je pisala o Bijenalu 2018.

Sve informacije o prijavi kao i o detaljima konkursa možete pronaći na ovom linku.

Kad ste već ovde…

• Novi ciklus konkursa za Wienerberger Brick Award 2020 je počeo
• Veliki uspeh naših studenata na urbanističkom konkursu u Kini
• Arhitekte iz Srbije dominirale na VELUX konkursu „Bringing light to life 2018“

Vanja Spasenović i Darija Rašeta osmislile su objekat koji predstavlja ekstenziju litice fjorda s kojeg se može posmatrati norveška priroda ali i polarno svetlo.

Tematski okvir međunarodnog konkursa Viewpoint of the Fjords, koji je organizovao Arquideas, zahtevao je projektovanje vidikovca, odnosno karakterističnog prostora za posmatranje i uživanje u prirodi Geirangerfjorda na jugozapadu Norveške. Naš tim kojeg su činile mast. inž. arh. Vanja Spasenović i mast. inž. arh. Darija Rašeta postigao je veliki uspeh jer je njihov projekat Skywalk jedan od petnaest selektovanih finalista od 216 pristiglih radova iz 39 različitih zemalja.

Tenzična pozicija objekta koji „visi“ sa litice dodatno je naglašena čeličnom prostornom rešetkom.

Okosnicu projekta Skywalk čini stvaranje jedinstvenog iskustva prostora kroz objekat koji predstavlja ekstenziju litice fjorda. Objekat omogućava posetiocima da ostvari karakterističnu vezu s prirodnim okruženjem iz nove perspektive.

Ulaskom u staklenu kapsulu, dočekani ste s neometanim pogledom na okruženje. Tenzična pozicija objekta koji „visi“ sa litice dodatno je naglašena čeličnom prostornom rešetkom, koja pored konstruktivnih karakteristika doprinosi i vizuelnom kvalitetu arhitektonskog rešenja. Arhitektura postaje sredstvo pomoću kojeg se uspostavlja kvalitetna veza između ljudskih aktivnosti i prirode i usložnjava opažanje zatečenog konteksta.

Kapsula se sastoji iz dve etaže. Prva je u potpunosti posvećena posmatranju prirode; ovde se nalazi info pult, kafić i teleskopi. Kapsula se završava auditorijumom u kome posetioci mogu da posmatraju norvešku prirodu i, ako su imaju sreće, Auroru borealis, odnosno polarno svetlo. Na drugoj etaži nalaze se javni toaleti i dodatni prostor za zaposlene.

Osnova

Presek

Na konkursu Viewpoint of the Fjords pobedila je meksička arhitektica Paulina Pena sa svojim projektom Under Look, drugo mesto osvojili su Julieta Derdoy i Fidel Moyano iz Argentine sa projektom Statum, dok su treće mesto zauzeli Camilo Alvarez i Felipe Vazquez iz Urugvaja.

Novi konkurs

Arquideas je nedavno pokrenuo novi konkurs, a ovaj put je zadatak osmisliti muzički paviljon u londonskom Hajd Parku. Zanimljiva je činjenica da se u žiriju ovog međunarodnog konkursa za mlade arhitekte i studente nalazi i saradnica našeg portala, arhitektica Ana D’Apuzzo. Više detalja o tom konkursu potražite ovde.

Kad ste već ovde…

• Novi ciklus konkursa za Wienerberger Brick Award 2020 je počeo
• Veliki uspeh naših studenata na urbanističkom konkursu u Kini
• Arhitekte iz Srbije dominirale na VELUX konkursu „Bringing light to life“ 2018

Arhitektice iz Vranja i Kumanova osmislile su kancelariju koja izgleda kao tuš kabina jer sve velike ideje, kao i ova, dolaze pod tušem.

Takmičenje u Ne-arhitekturi (Non Architecture), koje ima za cilj pronalaženje alternativnih i netradicionalnih predloga u arhitekturi, mnogo je više od arhitektonske vežbe. Ono je dragoceno sredstvo za uključivanje talentovanih arhitekata iz celog sveta u kolektivno istraživanje. Najzanimljiviji projekti svakog takmičenja su sakupljaju u knjige, a svaka knjiga postaje sredstvo ne-arhitektonske perspektive za svaku specifičnu temu.

Tema ovog konkursa, koji je nosio naziv Razmišljanje (Thinking), bila je kako zamišljamo buduću kancelariju. Arhitektice Aleksandra Stanković iz Vranja i Andrea Bojkovska iz Kumanova ponudili su veoma zanimljivu ideju koja je osvojila treće mesto.

Mozak je najaktivniji kada se opustimo. Zašto se onda ne sretnemo pod tušem i tamo držimo poslovne sastanke?

One su se upitale zašto naše najbolje ideje dolaze pod tušem, a zaključile su da je to zato što je to malo, sigurno mesto gde nam je udobno, a poznato je da je mozak najaktivniji kada se opustimo i promenimo okolinu. Zašto se onda ne sretnemo pod tušem i tamo držimo poslovne sastanke? Mislite da to nije moguće? Koncept Aleksandre i Andree kaže drugačije!

Zamislite da imate kućnu kancelariju koja izgleda kao tuš kabina, ali ima sve što vam je potrebno za rad – privatnost, prirodno svetlo, biblioteku. Ali to nije sve, ova kabina štedi i vreme u saobraćaju.

Naime, više ne morate da ustajete sat ranije kako biste stigli na posao jer ova kabina može da leti i da se spoji s kabinama vaših kolega na bilo kojem mestu koje zamislite – na obali reke, na plaži, na krovu, u parku.

Ovaj koncept mobilnih kabina za rad, rešio bi ujedno i problem zagađenja – grad je zelen, bez automobila, samo s podzemnim javnim prevozom. Prestanite da zamišljate i „istuširajte se“!

Ova kabina može da leti i da se spoji s kabinama vaših kolega

Sastanite se gde god želite - u parku, na krovu...

Rešenje za onlajn poslovanje?

Žiri je pohvalio ovaj rad rekavši da je sama ideja ova dva učesnika odlična! „Svi postajemo svesni da će se većina poslova u budućnosti svesti na onlajn poslovanje, a pritom znamo koliko je rad od kuće naporan ponekad. Zbog toga je ovo ideja koja definitivno rešava dosta toga. Svako će imati svoju kancelariju koja je mobilna i po potrebi može da se spaja sa drugim kancelarijama istog tipa. Pritom je i samoodrživa i čuva okolinu.“ – konstatuje se u objašnjenju žirija koji je ovom radu dodelio treću nagradu.

Mlade snage

Master inženjer arhitekture Aleksandra Stanković (26) iz Vranja, završila je osnovne studije arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, a zatim master studije na smeru Dizajn u arhitekturi na Politehničkom univerzitetu u Milanu. Njena vizija je da se fokusira na održivu arhitekturu, jer je to, kako ona kaže, jedan od glavnih puteva za očuvanje planete. U skladu s tim profesionalnim ciljem, takmičenje Non Architecture je za nju bilo veoma interesantno i izazovno.

„Dizajnirajući futuristički poslovni prostor, uspela sam da svoju ideju povežem sa samoodrživošću i energetskom efikasnošću kako bi očuvala životnu sredinu.“ – kaže Aleksandra za naš portal i konstatuje da „najvažnije promene u arhitekturi, kao i u drugim oblastima, potiču od samih korisnika tih prostora.“

Zajedno sa Aleksandrom u timu je bila i Andrea Bojkovska (26) iz Kumanova, koja je završila osnovne akademske studije arhitekture u Skoplju, a zatim master studije u Milanu.

„Ovaj konkurs je odličan izazov, zato što ja kao mladi arhitekta, verujem da su upravo konkursi jedina sfera gde se možete neometano izraziti i izgraditi svoj stil projektovanja i dizajna.“

Arhitektura nije jedino Andreino polje delovanja, jer se ona takođe bavi bavi i ilustracijom i grafičkim dizajnom. „U svakom mom projektu dolazi do preklapanja i ujedinjenja ovih polja. To je ustvari i jedan od razloga zbog kojeg bih svakom preporučila učešće na ovom konkursu, koji još uvek traje – pruža se prilika za retkom vrstom slobode prilikom projektovanja.“ – zaključuje Andrea.

Kad ste već ovde…

• Naše arhitektice u finalu konkursa za vidikovac u Norveškoj
• Konkurs za muzički paviljon u londonskom Hajd Parku
• Veliki uspeh naših studenata na urbanističkom konkursu u Kini

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, Novi Sad objavila je poziv za učešće na konkursu za dizajn pešačko-infrastrukturnog mosta preko kanala DTD u Novom Sadu.

Naručilac i sprovodilac konkursa je Gradska i opštinska uprava, a konkurs je otvoreni, anketni, jednostepeni i anonimni. Predmet konkursa je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav-Tisa-Dunav (DTD), kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav.

Cilj konkursa je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objekat, određenog arhitektonskog programa (prema uslovima iz plana), izabere najkvalitetnije rešenje u skladu sa postojećim i perspektivnim kvalitetom ove atraktivne lokacije.

Rokovi i nagrade

Rok za predaju radova je 23. maj, dok žiri svoj rad mora da završi do 17. juna, a nagrađeni radovi biće predstavljeni javnosti. Prva nagrada za idejno rešenje biće milion dinara, dok će za drugo i treće mesto biti dodeljene nagrade od 700.000, odnosno 400.000 dinara.

Raspis konkursa možete videti ovde.

Konkursnu dokumentaciju i raspis možete preuzeti ovde.

Pogledajte i ovo:

• Demontaža privremenog mosta u Novom Sadu koji je potrajao 18 godina
• Ovako bi mogao da izgleda novi pešački most u Knjaževcu
• Niče novi most na Moravi: Raspisan javni poziv za projekat

Maja Goračinska iz Beograda je osmislila strukture koje izgledaju kao da su uronjene u prirodu, i kao da su deo okruženja od samog početka vremena.

YAC (Young Architects Competition) je raspisao konkurs za dizajniranje sistema objekata koji bi trebali da budu raspoređeni po jednom od najzanimljivijih „art-parkova“ na svetu u mestu Arte Sella koje se nalazi na brdovitom severu Italije.

Arte Sella je muzej na otvorenom u kojem su brojni svetski umetnici ostavili traga prethodnih decenija kroz niz umetničkih instalacija koje su bile savršeno uklopljene u pejzaž. Instalacije su bile koncentrisane duž zemljanog puta kojim su desetine turista dnevno imale prilike da vidi kreativne kompozicije od metala, drveta, pruća i mnogih drugih materijala. Nažalost, usled velike oluje koja je zadesila park u oktobru 2018. godine, jedan broj umetničkih radova je zauvek uništen.

YAC je raspisao konkurs Calamity Atelier sa željom da ponovi približi umetnike i prirodu i da kroz par ateljea za umetnike, muzej gde mogu da budu izloženi ostaci porušenih radova, restoran i auditorium osveži sećanje na umetnike čiji su radovi uništeni ali i dovede nove umetnike da tu stvaraju.

Želela sam da strukture izgledaju kao da su uronjene u prirodu, da se na neinvazivan način nadovezuju na pejzaž.

„Jedna od najvažnijih ideja u procesu dizajna je bila da strukture izgledaju kao da su uronjene u prirodu, da se na neinvazivan način nadovezuju na pejzaž i da izgledaju kao da su deo okruženja od samog početka vremena.“ – kaže Maja za naš portal. Predvidela je 5 umetničkih ateljea, muzej nestalih radova i auditorijum za posetioce. „Nisam zamislila nikakve puteve koji bi ih povezivali jer želim da uticaj struktura na prirodu bude najminimalniji moguć. Takođe, želela sam da one budu neočekivana „otkrića“ posetilaca muzeja Arte Sella.“ – dodaje Maja Goračinska.

Umetnički ateljei

Svih 5 ateljea je identične površine – 90 metara kvadratnih. Izdužena staklena fasada pruža neometan pogled na okolni pejzaž a duž nje se prostire dugačka terasa. Uprkos svom organskom izgledu atelje je zapravo ortogonalne forme čija je jedna ivica pritisnuta tako da se atelje uvlači u nagib terena, a iznad krova se stvara lako dostupna zelena površina. U samom sastavu ateljea se nalaze spavaća soba, kuhinja, kupatilo i radni prostor, a ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, moguće je premestiti prostor za rad i na dugačku terasu ili na sam zeleni krov objekta. Struktura se sastoji iz drvenih stubova i greda koji su nagnuti.

Muzej nestalih stvari

„Najvažniji zadatak tokom projektovanja muzeja mi je bio da prenesem adekvatnu emociju posetiocima ovog objekta.“ – kaže Maja Goračinska. Zbog forme koja prati teren u padu posetioci su primorani da se penju ili spuštaju dok obilaze radove što je simbolično za samo penjanje i silazak sa vrha planine. Spiralna forma stvara ambijent u kojem posetioci dok prolaze kroz muzej gube iz vida sve ranije izložene radove, jer kada pogledaju preko svog ramena, njihov pogled je ograničen zakrivljenim muzejskim zidovima. Na ovaj način posetioci su primorani da se fokusiraju samo na objekte koji su ispred njih jer je to sve što mogu da obuhvate pogledom u tom trenutku. Namera dizajna je da uhvati suštinu efemerne prirode čitavog muzeja Arte Sella gde je posetilac podstaknut da se fokusira samo na trenutni prolazni momenat. Deo krova je prohodan i sa njega se pružaju lepe vizure na okolni pejzaž.

Auditorijum

Auditorijum je sačinjen od drvenih letvi koje su rotirane u raznim pravcima tako da u svakom trenutku pružaju zaklon od sunca. Krov se sastoji iz transparentnih panela od polikarbonata koji pružaju zaklon od kiše i svu kišnicu usmeravaju ka centrima šest nosećih stubova odakle dalje prolazi kroz drenažni sloj ispod ploče auditorijuma i vraća se nazad u tlo. Inspiracija za formu je bilo drveće koje se obično i koristi kao zaklon od kiše ili sunca i koje je ponekad i meeting point za javna okupljanja i sastanke.

Arhitektica Maja Goračinska se na ovom međunardnom konkursu koji za mlade arhitekte organizuje YAC, našla među finalistima. Prva nagrada otišla je u Kinu.

Kad ste već ovde…

• Aleksandra i Andrea osvojile treće mesto na konkursu za kancelariju budućnosti
• Naše arhitektice u finalu konkursa za vidikovac u Norveškoj
• Konkurs za muzički paviljon u londonskom Hajd Parku

Poziv za zajedničku umetničku „rekonstrukciju“ traje do 3. juna.

Festival umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“ i gradska opština Stari grad upućuju javni poziv stambenim zajednicama i vlasnicima/cama porodičnih kuća za učešće na konkursu za oslikavanje zgrada i kuća sa teritorije ove opštine. Prijavljeni objekti koji ispunjavaju uslove konkursa biće oplemenjeni umetničkim radovima istaknutih muralista/kinja tokom ovogodišnjeg izdanja festivala „Rekonstrukcija“, koji će se realizovati u javnim prostorima u centru Beograda od 6. do 8. septembra.

„Drugo izdanje festivala Rekonstrukcija odvijaće se pod sloganom Ajmo napolje, koji poziva sve sugrađane i sugrađanke Beograda, kao i goste glavnog grada, da se aktivno uključe u umetničke intervencije tokom manifestacije, a pomenuti konkurs je prvi korak u susret realizaciji zajedničkih aktivnosti sugrađana/ki sa umetnicima/cama. Glavna ideja festivala jeste da nas sve podseti i podstakne na konstruktivno korišćenje ulica i drugih javnih prostora kao mesta za stvaralaštvo, okupljanje i igru“, ističu organizatori festivala.

Drugo izdanje festivala Rekonstrukcija odvijaće se pod sloganom Ajmo napolje, koji poziva sve da se aktivno uključe u umetničke intervencije tokom manifestacije.

Javni poziv je otvoren do 3. juna 2019. godine. Pravo učešća imaju stambene zajednice/vlasnici nepokretnosti – porodične kuće, koje ispunjavaju konkursom predviđene uslove. Za zgrade: da su registrovane u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/2016) i da postoji odluka Skupštine stambene zajednice doneta običnom većinom glasova prisutnih članova, sa pismenim saglasnostima za učešće na konkursu za oslikavanje zgrade muralom. Za porodične kuće: dokaz o vlasništvu objekta; u slučaju suvlasništva nad objektom, saglasnost drugog/ih suvlasnika koji nije/su podnosilac/ci prijave. Za zgrade i porodične kuće: da se zgrada/porodična kuća nalazi na teritoriji Gradske opštine Stari grad, da zgrada/porodična kuća – predmetni objekat nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru kulturno-istorijske celine, ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine, da zgrada/porodična kuća ispunjava uslove koje su vezane za oslikavanja murala.

Opširnije informacije u vezi sa konkursom i dokumentacijom potrebnom za prijavljivanje, mogu se naći na: www.facebook.com/streetsmartbelgrade i www.starigrad.org.rs.

Prijava za učešće na konkursu mora biti podneta na prijavnom obrascu koji je propisala komisija, a koju učesnici mogu preuzeti na stranici udruženja „Street smart“: www.facebook.com/streetsmartbelgrade, Festivala „Rekonstrukcija“: www.facebook.com/FestivalRekonstrukcija ili na pisarnici Uprave gradske opštine Stari grad, u Beogradu, Makedonska 42.

Kako je to izgledalo do sada

Prvo izdanje festivala umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“ održano je prošle godine, drugog vikenda septembra, na jednoj od najatraktivnijih beogradskih street art lokacija – u bivšoj zgradi „Beobanke“ na Zelenom vencu. „Rekonstrukcija 2018” je tokom dva dana privukla više od 3000 sugrađana i sugrađanki svih uzrasta. Zgradu je „rekonstruisalo“ više od 40 umetnika i umetnica, a nastalo je 13 murala i tri prostorne instalacije.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za idejno rešenje uređenja brda Kale u Skoplju
• Dim Tim je domaći drim tim koji muralima pomera granice ulične umetnosti
• Murali Anite Bunčić: Zlatne ruke u borbi protiv digitalne štampe

Tim Muzeja savremene umetnosti organizuje konkurs s ciljem da dobije smele i inovativne, ali ujedno i jednostavne i primenjive ideje za razvoj brda Kale.

Konkurs za izradu idejnog arhitektonskog i urbanističkog rešenja za uređenje brda Kale u Skoplju sastavni je deo projekta „Kale, kulturna tvrđava“ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Skoplju, čiji je cilj revitalizacija i prostorno uređenje brda Kale u atraktivan i živahan gradski ambijent sa različitim kulturnim, obrazovnim i rekreativnim funkcijama.

Obeležje brda Kale su dve kulturne građevine: srednjovekovna tvrđava – Kale i Muzej savremene umetnosti. Izuzetan istorijski i stvarni značaj ovih dvaju važnih zgrada za grad Skoplje je značajno smanjen zbog dugogodišnjeg zanemarivanja šire lokacije na brdu Kale.

Osećajući s jedne strane štetne posledice ove situacije u smislu dostupnosti javnosti, a s druge strane svesni velikog potencijala ove oblasti u mogućoj podršci i širenju raznolikosti i atraktivnosti programa, tim Muzeja savremene umetnosti organizuje konkurs u kojem želi da dobije smele i inovativne, ali i jednostavne i primenjive ideje i koncepte za razvoj brda Kale.

Predlozi treba da uzmu u obzir i istaknu prirodne prednosti lokacije i njenog sadržaja u smislu blizine centra grada.

Predlozi treba da uzmu u obzir i istaknu prirodne prednosti lokacije i njenog sadržaja u smislu blizine centra grada; razigranu morfologiju terena i u tom smislu njene rekreativne sadržaje; topografska raznolikost sa mnogim pozicijama koje pružaju raskošne vizije panorame grada i pejzaža Skopske doline.

Druga jednako važna komponenta predloga jeste brdo Kale, kao jedini javni prostor integrisan s dinamičnim kulturnim sadržajima, za koji je Muzej suvremene umjetnosti podržavajuća programska platforma i u tom smislu osigurava organizaciju umetničke, vajarske, arhitektonske, performativne, multimedijalne stambene, obrazovne seminare i radionice, i druge vrste interdisciplinarnih ili socijalnih projekata i javnih događaja.

Projektni zadatak konkursa je veoma izazovan: razvoj konceptualnog arhitektonsko-urbanističkog projekta čiji je glavni cilj podsticanje transformacije prostora u gradski pejzaž s novim programskim, prostornim i pejzažnim kvalitetima. Od učesnika na konkursu se traži da prepoznaju i predstave vrednosti i potencijale lokaliteta, kao i da odrede mogućnosti i načine na koje mogu privući nove korisnike.

Učesnici u konkursu moraju proučiti neposredni prostor, prepoznati njegove vrednosti i kvalitete, te razviti i predložiti koncept (i „naseljavanje“ prostora s nekoliko (optimalno između 2 i 3) privremene građevine paviljonskog tipa namenjene za smeštaj novih sadržaja Muzeja savremene umetnosti.

Rokovi

Konkurs traje od dana objavljivanja: 5. aprila 2019. do 15. maja 2019. godine.

Nagrade

Ukupan nagradni fond za konkurs iznosi 300.000 denara u bruto iznosu.

• Prva nagrada 150.000,00 MKD (2.432 evra)
• Druga nagrada 100.000,00 MKD ( 1.621 evra)
• Treća nagrada 50.000,00 MKD (810 evra)

Nagradni fond obezbeđuje Grad Skoplje, iz budžeta projekta „ROCK“.

Konkursni materijal:

• Konkursni uslovi
• Konkursni projektni program
• Publikacija – Kale, kulturna tvrđava Konkursni materijali – grafički deo (zip)

Arhitekta Marko Dragićević osvojio je prvo mesto na eVolo Skyscraper takmičenju za 2019. godinu s projektom vertikalne deponije u Beogradu koja od prerađenog otpada proizvodi struju.

Američki eVolo magazin objavio je rezultate ovogodišnjeg Skyscraper takmičenja za nebodere budućnosti koji već 14. godinu zaredom traga za vizionarskim idejama visokih zgrada koje kroz inovativno korišćenje tehnologije, materijala, estetike i prostorne organizacije, pomeraju granice našeg shvatanja vertikalne arhitekture i njenog uticaja na prirodu i okolinu.

Ove godine pristiglo je 478 radova, dodeljeno je tri nagrade i 27 priznanja, a u ovoj oštroj konkurenciji prvu nagradu odneo je naš arhitekta Marko Dragićević za projektat Methanscraper – nebodera u Beogradu koji služi prerađuje otpad i od sakuljenog metana proizvodi energiju!

Ova vertikalna deponija služu za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i prostora.

Nova struktura nastala na levoj obali Dunava ima za cilj uspostavljanje balansa u kontekstu ekologije i društvenih nejednakosti kroz formiranje novog gradskog kvarta – Distrikta 3. Ova vertikalna deponija služe za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i iskoristivog prostora.

Po prvi put u ljudskoj istoriji, više od polovine svetske populacije živi u gradovima i urbanim područjima, što je uzrokovano između ostalog i rastom populacije. Ovo konstantno povećanje je imalo veliki uticaj na urbana staništa, prirodna okruženja, ali i na ekspanziju industrije.

Kako populacija u gradu raste, tako raste i potreba za resursima. Dokazano je da osoba koja živi u gradu može proizvesti i do četiri puta više otpada od osobe koja živi na selu. Otpad se odvodi do gradskih deponija, a pošto se on ne prerađuje, ne samo da zagađujemo zemlju, vazduh i podzemne vode, već time ujedno i bacamo veliku količinu upotrebljive materije. Osim materijala koji se mogu reciklirati, može se iskoristiti i metan koji nastaje tokom razgradnje organskog otpada za proizvodnju električne energije. Projekat Methanscraper Marka Dragićevića radi upravo to – on menja model tipične deponije u vertikalnu infrastrukturu koja prerađuje otpad!

Sistem kapsula

Kule su bazirane na modulima, a svaki toranj se sastoji od kapsula za otpad koje su pričvršćene za betonsko jezgro. Sistem funkcioniše tako što se gradski otpad prvo isporučuje u postrojenje za sortiranje, gde se razvrstava prema tipu (staklo, plastika, organski materijal, papir, drvo, metal), nakon čega se šalje na privremenu deponiju. Otpad koji se može reciklirati odvodi se u postrojenje za reciklažu, a organske materije, kao što su drvo i papir, sakupljaju se i odlažu u modularne otpadne kapsule. Svaka kapsula je opremljena inhalatorom i cevovodom koji se povezuje sa rezervoarom za metan, a kada organska materija počne da truli, metan proizveden procesom se izvlači iz svake kapsule i kasnije transformiše u električnu energiju. Kada se materija u kapsuli potpuno razgradi, kapsula se može izvaditi, očistiti i ponovo napuniti.

Ova vrsta vertikalne deponije ne samo da u velikoj meri smanjuje negativan uticaj na vazduh i zemlju (budući da ne emituje toksične gasove i sprečava kontakt otpada s vazduhom i zemljom), takođe drastično smanjuje veličinu prostora potrebnog za skladištenje otpada.

Kad ste već ovde…

• Naša arhitektica finalista na konkursu za muzejski kompleks u Italiji
• Naša studentkinja u Italiji predstavila predlog rekonstrukcije devastiranog dvorca u Beočinu
• Domaće arhitekte pobedile na konkursu za unapređenje standarda stanovanja u Rusiji

Pogledajte kako izgledaju pobednička rešenja za novi most na ušću kanala DTD u Dunav.

Gradska uprava odabrala je pobednička rešenja na arhitektonskom konkursu za idejno rešenje poslovno-ugostiteljskog objekta i pešačko-infrastrukturnog mosta na ušću Kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav.

Predmet konkursa bila je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav – Tisa – Dunav, kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav. Cilj konkursa bila je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objeka.

Na konkurs je pristiglo 10 radova, svi iz Srbije, a kao pobednički izabran je rad biroa ARCVS.

Prva nagrada

Biro ARCVS, arhitekte Branislav Redžić, Dragan Ivanović, Zoran Milovanović, Dušan MIlošev, Milica Tasić, Nevenka Redžić, dok je autor konstrukcije Sreto Kuzmanović, konsultant Vanja Vukadinović Đurić, a fotografi Mlađen Jovanović i Igor Srdić.

Ova megastruktura zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima.

U obrazloženju žirija se kaže da ovaj rad predstavlja pozitivan i hrabar pristup u rešavanju zadate teme, sa jasno izraženom konceptualnom namerom koja je dosledno i uspešno sprovedena. Objedinjavanjem funkcije mosta i predviđenog objekta u jednu celinu, most postaje ne samo infrastrukturni objekat već mesto aktivnog korišćenja. Most nije samo veza dve obale, već postaje mesto dešavanja, nije samo mesto „prelaska“, nego postaje mesto susreta, pa i sama tačka odredišta za građane Novog Sada, kao i za sve posetioce Grada, slučajne i „namerene“ prolaznike. Iako ovaj način rešavanja u vidu privatno-javnog partnerstva predstavlja novinu u našoj sredini, faznost realizacije nije isključena, već naprotiv moguća sprovođenjem etapnog opremanja objekta (prvo konstrukcija, a zatim ostalo opremanje).

Funkcionalnim povezivanjem objekta i mosta u jednu celinu, pružena je i mogućnost za razmatranje dodatnog objekta na lokaciji visoke spratnosti kao izrazitog vertikalnog repera, koji bi predmetnu lokaciju sa mostom–objektom učinio dodatno ekonomski i prostorno atraktivnim.

Multifunkcionalni most objedinjuje svoju osnovnu saobraćajnu funkciju sa ostalim traženim programima za (poslovno-ugostiteljski) objekat. Na ovaj način most – koji je primarno infrastrukturno-saobraćajni objekat, praktično postaje „kuća na vodi“, pasarela, „kuća na lakat“… U estetskom smislu, „senka“ je srušenog Varadinskog mosta… A „ želimir“? Tumačimo kao „želim mir“…

Program konkursa je pretočen u jednu posebnu megastrukturu koja zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima… Koncept prevazilazi uslove konkursa, dajući novu, hrabru, inventivnu, atraktivnu ideju.

Ovakvo rešenje bi svakako zahtevalo preispitivanje važeće planske dokumentacije i ozbiljno promišljanje vezano za samu mogućnost realizacije. Ali, obzirom na odličnu ideju, to svakako i zaslužuje. Postojanje „mosta – objekta“ nije novina u arhitekturi u svetu, ali je svakako novina u Novom Sadu.

Ovakvo rešenje pleni svojom potencijalnom atraktivnošću, a ono što ostaje kao pitanje i kao zadatak, jeste da se pronađe adekvatna zakonska, kao i planska osnova za njegovu realizaciju i implementaciju.

Druga nagrada

Spring studio, arhitekte Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević, Jelena Kesić, Konstrukcija: građevinski inženjeri Rada Mladenović i Predrag Radojević

Mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Objašnjenje žirija: Kvalitet rešenja predstavlja jasno definisan saobraćajni tok sa naglašenom i razrađenom vezom sa biciklističkim tokovima na keju i, s druge strane, sa biciklističkom rutom prema Kovilju. Istovremeno, ovakvo rešenje je „nosilac“ estetike mosta, sa svedenom i elegantnom linijom.

Sam objekat hotela je u jednom nivou povezan sa mostom i svojim monolitnim volumenom postiže efekat vizuelnog repera u vizuri sa vode kao i sa keja.

Nedostatak rešenja je odsustvo bilo kakvih dodatnih sadržaja na mostu, koji je ostavljen samo u funkciji saobraćaja.

Rad na jedan sveden i funkcionalno jednostavan način odgovara zadatoj temi. Jasno radvojena funkcija mosta i predviđenog poslovnog-ugostiteljskog objekta je postignuta, ali prostorno veoma uspešno objedinjena čineći nedvosmislenu celinu. Korišćenjem čitave parcele da bi se formirala rampa, mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Osnovni motiv ovog konkursnog rešenja jeste i njegova primarna funkcija – saobraćaj. Međutim, autor je veoma elegantno i vešto ovu osnovnu funkciju razrešio, razložio, kako funkcionalno, tako i svedenom, ali vrlo efektnom materijalizacijom predmetnog prostora. I posebno naglašenom linearnošću.

Elegantno protkani osnovni pravci kretanja, pešačkog i biciklističkog, daju poseban duh ovom prostoru,
predstavljajući pravi produžetak novosadskog omiljenog šetališta – keja, dajući mu potrebnu i traženu ekstenziju
na drugu obalu, pa i dalje…

Ono što posebno odlikuje ovo rešenje jeste njegova dvojnost u sopstvenom izrazu. Dnevni izgled cele kompozicije, noću postaje nešto sasvim „drugo“. Bela, čista, linearna konstrukcija mosta, sa vizuelno materijalno i funcionalno razdvojenim pravcima kretanja (drvenom ugodnom oblogom za pešake, te crveno obojenom betonskom oblogom za bicikliste), noću postaje elegantna silueta, zahvaljujući diskretnom, ali
dovoljno akcentovanom dekorativnom osvetljenju.

Poslovno ugostiteljski objekat se na logičan način integriše sa okruženjem i funkcionalnošću samog mosta.
Oblikovno ne deluje pretenciozno, već pokušava da ostvari reminiscenciju i vezu sa siluetama silosa koje su u ovom okruženju decenijski prisutne. Ali, unoseći duh modernog i jasnog jezika arhitektonskog oblikovanja, primerenog funkciji kojoj je namenjen, a posebno mestu na kojem je planiran. Veoma jasan, u svojoj naizgled jednostavnosti vrlo elegantan odgovor na zadatu temu.

Treća nagrada

Arhitekte Marija Krsmanović Stringheta, Bruno Oliveira Stringheta, Mina Kordić, Milena Kordić; Autori konstrukcije: Milan Spremić, Jelena Dobrić, Saradnik projektant: Julija Džogaz, 3D vizualizacija: Dimitrije Puzović

Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili.

Objašnjenje žirija: Arhitektonski koncept ovog rešenja je jasan i dosledno sproveden, tako da se kao rezultat pojavila skladna arhitektonska celina. Most i hotel su raskošni, međusobno se arhitektonski uklapaju i zajedno sa parternim rešenjem, daju ovom prostoru na atraktivnosti.

Rad je veoma detaljan, u potpunosti razrađen i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili i poželeli u svom gradu, kao i svi gosti Grada.

Elementi konstrukcije mosta – lukovi, možda su malo prenaglašeni, ako se uzme u obzir da se radi o pešačko – biciklističko – infrastrukturnom mostu, ali svakako daju još jedan prostorni akcenat ovom mestu.

Autor rada prati efekat „toka“, te pretače arhitekturu u prirodu i obrnuto. Pokušava da integriše ova dva univerzuma. Uvodi elemente zelenila na sam most, kao i i u okviru fasade poslovno-ugostitetljskog objekta.

Međutim, arhitektonsko rešenje se ne uklapa u okolni prostor (luka, rafinerija, pristaništa, teretni brodovi, barže…) te bi ovaj koncept odgovarao na području planirane marine ili nekog „urbanizovanog“ dela grada.

Otkup

Arhitekte Igor Čubra, Jelena Čubra, Jelena Škerović, građevinski inženjer Nenad Srebro; Saradnik: arhitekta Jovana Filić

Objekat je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost

Objašenjenje žirija: Ovaj rad odiše izuzetnom studioznošću, te maksimalnom energijom da se zadovolje svi traženi uslovi konkursa. Rad u potpunosti razrađuje detalje i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Objekat mosta i poslovno-ugostiteljskog objekta na prvi pogled deluju veoma kompaktno, kao da su deo jedne nedeljive celine… Planirana je krovna ravan koja obuhvata objekat hotela, ali se dalje nastavlja kao nadstrešnica planiranog mosta, dajući mu svojim postojanjem, dodatni komfor, zaštitu od atmosferskih uticaja, prvenstveno kiše.

Oblikovni izraz za poslovno-ugostiteljski objekat i most, kao likovne celine, je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost. Važno je napomenuti da izrazito „zavojiti“ oblik rampi ne odgovara vizuelnoj celini kompleksa. Ali, posmatrač može u ovim rampama da vidi i rečnog puža, sa svojom spiralom… No to se da samo naslutiti…

Pri ovakvoj formi, odnosno korpusu predmetnih elemenata ovog konkursa (mostu i objektu), nije lako razgraničiti „javno“ od „ostalog“. A možda je upravo na to ovaj rad i želeo da ukaže?

Kad ste već ovde…

• Demontaža privremenog mosta u Novom Sadu koji je potrajao 18 godina

Grad Sombor poziva sve zainteresovane da učestvuju u urbanističko-arhitektonskom konkursu za izradu idejnog rešenja centralnog gradskog trga.

Konkurs za Trg umetnosti u Somboru je otvoren, idejni, jednostepeni i anoniman. Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je 23. septembar 2019. godine do 11:00 časova.

Konkursni rad dostaviti na adresu: Grad Sombor, Trg Cara Uroša 1 Sombor, sa naznakom: „Ponuda za javnu nabavku br. 404-167/2019-VIII – Urbanističko-arhitektosnki konkurs za izradu idejnog rešenja „Trg umetnosti“ u Somboru (NE OTVARATI)“.

Nagrade

Dodeljuju se tri nagrade (u neto iznosu):

1. NAGRADA: 450.000,00 dinara
2. NAGRADA: 250.000,00 dinara
3. NAGRADA: 150.000,00 dinara

Rok za donošenje odluke

Rok za donošenje odluke naručioca je 30 dana od dana otvaranja ponuda.

Konkursna dokumentacija

Preuzimanje konkursne dokumentacije može se izvršiti na Portalu Uprave za javne nabavke i na internet stranici naručioca www.sombor.rs. Lice za kontakt M. Rilke mrilke@sombor.rs.

Kad ste već ovde…

• Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Stanovnici Bečmena u centru svog naselja imaju betonsku olupinu. Povod za raspisivanje studentskog konkursa upravo je bila činjenica da se u samom centru Bečmena nalazi nedovršen Dom kulture koji narušava sliku, reputaciju i higijenu ovog naselja.

U par navrata, najavljivano je da će se upravo u Bečmenu graditi veliki golf teren sa 18 rupa, a nedovršeni objekat kulture ne uklapa se u tu grandioznu viziju napretka ovog malog vojvođanskog naselja. Spram toga, cilj konkursa bio je da se dobiju kreativne programsko-prostorne vizije rekonstrukcije započetog doma kulture, te da se postojeća konstrukcija privede novoj nameni i prilagodi razvojnim mogućnostima beogradske Opštine Surčin. Po svom obimu i sadržini, konkurs je bio anketni, sa elementima idejnog rešenja.

Konkurs je bio otvoren za sve studente državnih i privatnih fakulteta u zemlji, ali na konkursu je pristiglo svega 12 radova i to uz produžavanje prvobitno postavljenog roka. Nagradni fond iznosio je svega 175.000 dinara, a žiri konkursa nije uspeo da uspostavi konsenzus i isprati strukturu nagrada iz raspisa, pa je dodelio tri jednakovredne nagrade i tri jednakovredna otkupa. Umesto ozbiljnije medijske prezentacije, po izboru sprovodioca konkursa, web-izložba pristiglih i nagrađenih radova svedena je na postavljanje fajlova u „zip“ formatu na zvaničnom sajtu udruženja.

Žiri konkursa nije uspeo da uspostavi konsenzus i isprati strukturu nagrada iz raspisa, pa je dodelio tri jednakovredne nagrade i tri jednakovredna otkupa.

Nagrađeni radovi variraju u širokom spektru od tradicijom inspirisanih motiva, preko kritičkog regionalizma, do klasično modernih rešenja. U daljem delu teksta predstavljamo vam tri jednakovredne nagrade, a sve učesnike konkursa pozivamo da letnji raspust iskoriste kreativno i uzmu učešće na Konkursu za Trg umetnosti u Somboru.

Aleksandar Majstorović – jednakovredna nagrada

Namera ovog projekta zasniva se na koncepciji kritičkog regionalizma, odnosno ideji uklapanja i prilagođavanja nasleđene strukture u kontekst šireg arhitektonskog nasleđa Srema, a sve kroz apstrahovanje i savremenu interpretaciju tradicionalnih oblikovnih motiva.

Shodno uslovima i preporukama konkursnog zadatka, u nasleđenu betonsku konstrukciju useljava se objekat atrijumskog tipa. Simbolički i upotrebno, atrijum se postavlja kao težište lokalne zajednice i projektantska odrednica novog kulturnog identiteta Bečmena. U oblikovanju, rešenje teži spektakularnim, dinamičnim i asimetričnim linijama, a sve u nameri simboličkog podcrtavanja društvenog prosperiteta kroz arhitekturu objekta društvenog standarda.

Katarina Nikolić i Miloš Temerinski – jednakovredna nagrada

Namera ovog projekta jeste maksimalna racionalizacija postojećih prostornih kapaciteta i zadovoljavanje prostorno-programskih zahteva opštinske administracije, komercijalno-zabavnih delatnosti, ali i potreba kulturno-umetničkog društva kao takvog.

Održavanje „duha mesta, očuvanje tradicionalnih vrednosti i jačanje pripadnosti lokalne zajednice nadograđuju se progresivnim nastojanjima, a kroz savremenu ali uravnoteženu arhitektonsku intervenciju.

Strukturalna podeljenost Doma kulture očitava se neposredno kroz kompoziciju osnovnih volumena, smene krovnih terasa i zatvorenog prostora, te različitog tretmana fasadnih površina. Uloga centra sagledava se i izvan prostornih gabarita zgrade kao takve, pa se čitava parcela oprema površinama i aktivnostima koje podstiču zajedništvo, druženje i susret.

Jovan Radojević – jednakovredna nagrada

Namera ovog projekta jeste da se od kakofonije nasleđene konstrukcije formira uređeno i smisleno životno okruženje, bazirano na vrednostima srednjovekovne modernističke tradicije. Zadovoljenju programskih zahteva teži se kroz usitnjenu i raznoliku programsku strukturu, vešto raščlanjenu u okvirima jednoobraznog volumena slobodnostojećeg objekta.

Rešenje ne koketira sa romantičnom slikom vernakularne arhitekture, već se koristi univerzalnim jezikom internacionalnog modernizma – kako po pitanju osnovne geometrije i raspodele prozorskih otvora, tako i po svođenju materijalizacije na igru i ritam osnovnih izražajnih sredstava. Jedini iskorak u artikulaciji celine prostora čini ugaono postavljeni ugostiteljski sadržaj, duple spratne visine i naglašenih staklenih portala, koji kao takav funkcioniše nezavisno od Doma kao programske celine.

Rad Jovana Radojevića koji je osvojio jednakovrednu nagradu

Vizije iznad realnih mogućnosti sredine

Iako su nadolazeće arhitekte prikazale ozbiljnu projektantsku zrelost, sposobnost složenog prostorno-programskog modelovanja, te izvrsnost u vizuelnoj prezentaciji svojih projekata, predložena rešenja daleko prevazilaze realne mogućnosti skladne, ali male lokalne zajednice. Radovima nedostaje prava mera integracije tehnoloških, finansijskih i akterskih podnormiranosti sredine kao polazišta u promišljanju i projektovanju u granicama raspoloživih budžeta.

Bez obzira na to, Konkurs za Dom kulture u Bečmenu pokazao je da se predstavnici lokalnih samouprava i te kako mogu osloniti na znanja, sposobnosti i veštine mladih arhitekata u procesima prevazilaženja ili otklanjanja prostorno-programskih problema, te se nadamo da će ovakvih raspisa u budućnosti biti jedino više.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Trg umetnosti u Somboru

Grad Banja Luka raspisao je 17.07.2019. međunarodni opšti javni konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja centralne pešačke zone u Banja Luci.

Cilj konkursa je da se dobije kvalitetno i funkcionalno rešenje partera centralnog dela urbanog tkiva Banja luke.

Rešenje treba da stvori pretpostavke za realizaciju prostornih, funkcionalnih i oblikovnih potencijala dela centra grada, odnosno, formiranje novih javnih prostora, stvaranje ugodne i estetski prihvatljive urbane atmosfere kao preduslova za identifikaciju i integraciju stanovnika sa svojim gradom.

Ovim konkursom potiču se predlozi i istraživanja koja vode prema savremenim i demokratičnim interpretacijama gradskog centra, a koji se očituju u fleksibilnim, otvorenim, vitalnim, održivim i dinamičnim urbanim modelima.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja za ovaj budući simbol grada, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera tako da mogu učestvovati sva pravna i fizička lica koja ispunjavaju stručne i ostale uslove definisane konkursom bez obzira na teritorijalnu pripadnost.

Rok i nagrada

Konkurs će biti otvoren do 31. oktobra do 23:59 časova, a za najbolje idejno rešenje predviđena je novčana nagrada u iznosu od 24.000 evra.

Konkursni materijal

Zainteresovani mogu konkursni materijal mogu preuzeti na linku www.banjaluka.rs.ba/konkurs-centralna-gradska-zona  (en.banjaluka.rs.ba/city-centre-design-banjaluka2024), na koji će se rad i predavati.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Trg umetnosti u Somboru

Rok za registraciju projekata je 10. decembar 2019. Dodela nagrada biće odražana na svečanoj ceremoniji u Beogradu u februaru 2020. godine.

Šesto izdanje konkursa “Bringing Light to Life” kompanije VELUX koji je započet u Bugarskoj, a koji je prošle godine je dobio regionalni karakter otvoreno je za vaše projekte.

Za ukupno četiri nagrade takmičiće se arhitekte iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Turske. U prošlogodišnjem izdanju, od tri nagrade, dve su otišle u ruke arhitektama iz Srbije, uključujući i glavnu nagradu koju su osvojili Modelart arhitekti i z Novog Sada za svoj projekat Rilak kuće.

VELUX nagrada za arhitekte „Bringing Light to Life“ za cilj ima promociju projekata koji prikazuju raznovrsnost i mogućnosti aplikacije krovnih prozora na kućama, stambenim, poslovnim i komercijalnim zgradama, bilo da se radi o novim objektima ili renoviranju postojećih.

U konkurenciji za nagrade biće samo projekti koji u sebi sadrže krovne prozore i/ili svetlosne tunele za kose i ravne krovove.

Zainteresovani se mogu registrovati i prijaviti projekte u 3 kategorije: Porodične kuće, Rezidencijalni/Javni objekti i Renoviranja.

U konkurenciji za nagrade biće samo projekti koji u sebi sadrže krovne prozore i/ili svetlosne tunele za kose i ravne krovove. Detalji, 3D vizualizacije i dodatne infrormicaije o projektu su dobro došle budući da će vizualizovani projekti imati prednost prilikom ocenjivanja žirija.

Projekti mogu biti iz 2018. ili 2019. godine, u bilo kojoj fazi, uključujući i već izvedene objekte u navedenom periodu.

Rok i nagrade

Rok za registraciju projekata je 10. decembar 2019. do 23:59:59 h. Sam proces registracije je veoma jednostavan i oduzima veoma malo vremena

Žiri će o pobednicima odlučivati tokom januara 2020. godine dok će pobednici biti proglašeni na svečanoj ceremoniji koja će se održati u Beogradu u februaru 2020. godine.

Na zvaničnom sajtu konkursa https://bll.velux.com/en/ možete pogledati pobedničke i sve prijavljene radove iz prethodnih godina.

Svim učesnicima želimo puno uspeha!

Rešenje američkog arhitekte zasnovano je na kuli koja bi plutala okeanom i prečišćavala ga od otpada.

Američki magazin eVolo za ovogodišnjeg pobednika Skyscarper konkursa proglasio je našeg arhitektu Marka Dragićevića i njegov projekat Methanscraper. Da podsetimo, u pitanju je neboder budućnosti smešten u beogradskom predgrađu koji prerađuje otpad i od sakupljenog metana proizvodi električnu energiju.

Ništa manje zanimljivo nije ni rešenje američkog arhitekte Honglin Lija koji je osmislio plutajući neboder zvani Filtration (Filtracija) koji bi trebalo da reciklira plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća. U pitanju je gomila plutajuće plastike na severnom delu Tihog okeana težak više od 3,5 miliona tona koji seže više od 30 metara u dubinu. Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara. Međutim, ovo rešenje bi moglo da smanji troškove čišćenja Pacifika.

Plutajući neboder reciklirao bi plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća.

Objekat Filtration bi sadržao nekoliko sekcija za sakupljanje materijala i tretiranje vode čime bi se, za početak, vršilo odvajanje plastike od vode, njego čišćenje i vraćanje nazad u prirodu.

Za razliku od konvencionalnih postrojenja, koja se uglavnom oslanjaju na upotrebu transporta za prevoz smeća, ovaj objekat bi se koristio snagom vode koja bi otpad transportovala do vrha zgrade gde bi se voda filtrirana zajedno sa recikliranim materijalom vratila do dna.

Plutajući neboder bi tako plovio Pacifikom dok ne bi potpuno očistio tepih od plastike, a nakon obavljenog posla Filtration bi mogao da se premesti i na druge kritične pozicije.

Iako je ideja dobra, ekološki neboder koji je osmislio naš arhitekta Marko Dragićević ipak se više svideo žiriju. Mi kažemo – zasluženo!

Grafičke podloge:

Vizualizacija: Honglin Li, via Designboom

Kad ste već ovde…

• Naš arhitekta pobedio na međunarodnom takmičenju za neboder budućnosti

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda raspisalo je javni otvoreni anonimni jednostepeni arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u Beogradu.

Obuhvat konkursa sulokacija stare Đumrukane u Karađorđevoj ulici broj 13 na kojoj je planirana izgradnja nove zgrade Ansambla KOLO (Zona 1) i Karađorđeva broj 15-15a, kao predmet anketne prostorno-programske provere kapaciteta lokacije namenjene objektu sa sadržajima kulture (Zona 2).

Povod za raspisivanje konkursa je potreba da se za ustanovu kulture – Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO, čiji se rad odvija u „privremenim“ prostorima i uslovima od njenog nastanka, obezbedi namenski prostor koji treba da zadovolji kako aktuelne, tako i potrebe budućeg razvoja ove institucije, a čime će se formirati i prvi specijalizovani scenski prostor namenjen umetničkoj igri u Srbiji.

Rokovi

Početak konkursnog roka/datum oglašavanja: 20.8.2019.

Rok za postavljanje pitanja: 9.9.2019.

Rok za predaju radova konkursa: 22.10.2019.

Konkursna dokumentacija

Grad Novi Sad raspisao je nagradni konkurs za izradu idejnog rešenja mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, a koji bi mogao da posluži kao osnov za gradnju novog objekta i uređenja ovog dela Novog Sada i Petrovaradina.

U okviru ovog posla, Gradska uprava za gradsko zemljište i investicije traži i idejno rešenje za projekat tunela i pešačko-biciklističke veze sa obe strane Dunava, kao i pripadajućih zona.

Traga se za predlozima novog prostornog, odnosno konstruktivnog i oblikovnog rešenja pešačko-biciklističkog mosta i tunela sa pristupnim komunikacijama sa novosadske strane i sa Petrovaradina, komunikacija liftom sa gornjom tvrđavom iz zone tunela i veza sa Preradovićevom ulicom i gornjom tvrđavom u zoni „Lovotursa“.

Rokovi

Rok za predaju radova je 31. oktobar. Žiri će svoju odluku doneti do 25. novembra, a ona će potom biti i objavljena i radovi javno izloženi, piše 021.

Nagrade

Za prva tri rada obezbeđene su novčane nagrade – prvo mesto osvaja četiri miliona dinara, drugo mesto 2,5 miliona dinara i treće mesto milion dinara. Ipak, ne postoji nikakva obaveza Grada da sklapa ugovor sa projektantima, s obzirom na to da je konkurs osmišljen kao nagradni i neobavezujući za Grad.
Ipak, Grad se nada da će idejni projekat poslužiti kao osnova za dizanje novog mosta, tačnije za revitalizaciju nekadašnjeg. Žiri može da izabere jedan rad za otkup u vrednosti otkupne nagrade od 200.000 dinara.

Zadatak konkursa

Učesnici konkursa treba da obrazlože koncept uređenja, opis saobraćajnog rešenja, tehnički opis partnernog i pejzažnog uređenja, dekorativne elemente i specifične zahteve za svaku od celina, a one su: zona keja i univerzitetskog parka, most, deo dunavskog bedema, postojeći tunel ispod tvrđave i zona „Lovoturs“, sa pristupom tunelu.

„Prostori u obuhvatu urbanističkih uslova su jedinstven prostorni potez na trasi nekadašnje pruge, čijom rekonstrukcijom bi se stvorili uslovi za uspostavljanje pešačko – biciklističke komunikacije između Novog Sada i kompleksa Petrovaradinske tvrđave. Sprovođenje konkursa je prvi korak ka realizaciji investicija na predmetnoj lokaciji, te obaveza koja prethodi izradi projektno – tehničke dokumentacije, ali i želja grada da uključi stručnu javnost kako bi se pronašlo najbolje rešenje, za ovu specifičnu i veoma značajnu lokaciju“, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Bukovac, Kisač, Klisa i mesna zajednica Gavrilo Princip, predmeti su ovogodišnjeg nagradnog konkursa.

Brojna uređenja i rekonstrukcije javnih prostora, takozvanih novih mesta za susrete građana i organizovanje kulturnih sadržaja, deo su priprema za 2021. godinu kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Ove pripreme će se održati treći put, a dosadašnjim konkursima i nagradama možete čitati ovde.

A novi ciklus krenuo je nedavno! Tim povodom Fondacija „Novi Sad 2021“ raspisuje Urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje malih javnih prostora pod nazivom „Nova mesta“ na koji svoje ideje i projekte do 3. oktobra može da preda stručna javnost. Pravo na učešće imaju sva stručna pravna i privatna lica – ovo podrazumeva arhitekte, urbaniste, pejzažne arhitekte kao i studente iz ovih oblasti.

Lokacije za ovogodišnji konkurs Nova Mesta su Bukovac, Kisač, Klisa i mesna zajednica Gavrilo Princip.

Žiri

1. dr Darko Polić, dipl.inž.arh., Predsednik Žirija;
2. Predrag Milutinović, dipl.inž.arh., član Žirija;
3. doc. dr Rene Lisac, dipl.inž.arh., član Žirija;
4. dr Ivana Miškeljin, dipl.inž.arh., član Žirija;
5. Aleksandar Panjković, dipl.inž.saobr., član Žirija;
6. Andrej Strehovec, dipl.inž.arh., zamenik člana Žirija

Nagrade

• Za uređenje prostora u MZ „Kisač“ 125.000,00 dinara
• Za uređenje prostora u MZ „Klisa“ 125.000,00 dinara
• Za uređenje prostora u MZ „Gavrilo Princip“ 125.000,00 dinara
• Maksimalno 3 otkupa, u zavisnosti od kvaliteta radova 50.000,00 dinara

Konkursna dokumentacija

Konkursnu dokumentaciju za nabavku usluge izrade urbanističko-arhitektonskog rešenja za uređenje novih mesta u Novom Sadu u postupku nabavke – konkurs za dizajn možete pronaći na sledećim linkovima:

• Tekst konkursa
• Informacije o lokacijama

Kad ste već ovde…

• Pobednici urbanističko-arhitektonskog konkursa Nova mesta

Rok za prijavljivanje je od 2. septembra do 15. oktobra 2019. godine.

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao osnivač, i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad – Departman za arhitekturu i urbanizam, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, Urbanistički zavod Beograda, WIENERBERGER d.o.o. KANJIŽA, Inženjerska komora Srbije, Radio-televizija Srbije, kao suosnivači – objavljuju javni poziv – konkurs za dodelu Nagrade Ranko Radović, koja je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko-teorijsku misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo.

Nagrada Ranko Radović se dodeljuje za tri kategorije:

1. kritičko-teorijske tekstove o arhitekturi objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade, i to za kritike, eseje, knjige, predavanja i pisanu reč uopšte;
2. realizovano arhitektonsko delo dovršeno u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade;
3. televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije realizovane u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade

Žiri Nagrade

Kategorija (1)

1. dr Zlata Vuksanović Macura, dipl. inž. arh.
2. prof. dr Luka Skansi, dipl. inž. arh.
3. Slobodan Giša Bogunović, diplomirani filozof

Kategorija (2)

1. prof. Zorica Savičić, dipl. inž. arh.
2. prof. Vasa Perović, dipl. inž. arh.
3. Milenija Marušić, dipl. inž. arh.

Kategorija (3)

1. prof. mr Branko Pavić, grafičar
2. Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i radijski novinar
3. Zoran Dmitrović, dipl. inž. arh.

Rokovi

Pravo učešća na konkursu imaju pojedinci, ustanove, udruženja, strukovnih organizacija, kao i sva zainteresovana lica koja su ostvarila rezultate u jednoj od tri kategorije, sa teritorije Srbije, kao i iz drugih zemalja. Konkurs je raspisan u skladu sa Pravilnikom Nagrade Ranko Radović (u toku je proces usvajanja novog Pravilnika u kome neće biti predviđena mogučnost konkurisanja sa studentskim radovima) i počinje da teče od ponedeljka, 2.9.2019. godine a završava se 15.10.2019. godine.

Prijavljivanje

Pravilnik Nagrade Ranko Radović, elementi konkursa i elektronski formular za prijavu na konkurs za dodelu Nagrade Ranko Radović nalaze se na web adresi: www.ulupuds.org.rs/Aktuelnosti.htm

Kad ste već ovde…

• Modularni štand sa sajma knjiga osvojio nagradu Ranko Radović za 2018. godinu

Udruženje arhitekata Srbije raspisuje konkurs za dodelu godišnjih nagrada za arhitekturu za 2018. godinu koje nosi ime Alekseja Brkića.

Nagrada Udruženja arhitekata Srbije se dodeljuje za:

• Najuspešnije arhitektonsko delo iz svih oblasti arhitekture autorima pojedincima ili autorskim timovima, realizovano u protekloj godini zaključno sa 31.12.2018.godine za Godišnju nagradu Aleksej Brkić.
• Izvedeno delo naših arhitekata koje je realizovano u inostranstvu u   konkurenciji za povelju Udruženja arhitekata Srbije , u protekloj godini, zaključno sa 31.12.2018.
• Nagrada za najuspeliji studentski projekat arhitekture studentima arhitekture, nastao u toku nastavnog procesa u protekloj 2018. godini.

Žiri

Predsednik: Prof. Vladimir Lojanica, arhitekta, Beograd, Srbija

članovi žirija:

• Vanr.prof. dr Milan Tanić, arhitekta, Niš, Srbija
• Andrej Strehovec, arhitekta, Ljubljana, Slovenija
• doc. dr Maja Milić Aleksić, arhitekta, Banja Luka, RS, BiH
• Siniša Tatalović, arhitekta, Beograd, Srbija

Predlagač je dužan da Žiriju u pisanoj formi podnese:

– prijavu kandidata sa informacijom o objektu kojim se kandidat kandiduje za nagradu; a naročito, dokaz o članstvu područnog Društva arhitekata, grafičke priloge (situaciju osnove i preseke) koji će omogućiti odgovarajući uvid u sadržaj i rešenje, kratko tekstualno objašnjenje i fotografije objekta iz kojih se može sagledati ukupan gabarit – obavezna predaja i na CD-u;

– izjavu da je objekat završen u godini za koju konkuriše;

– predlagač može podneti za predloženo delo i već ranije objavljene ocene, mišljenja, kritike i drugi raspoloživi materijal (ukoliko postoje) koji prezentuje, tumači i osvetljava kandidatov doprinos i podkrepljuje razlog za kandidaturu;

– za predloženi studentski projekat, predlagač je dužan da Žiriju u pisanoj formi podnese:

Rokovi

Konkurs za nagradu se raspisuje 05.07.2019., a rok za podnošenje predloga sa kompletnom dokumentacijom je do 30.9.2019.godine do 15,00 časova.

Predlozi se dostavljaju na adresu Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda, Kneza Miloša 7a/III, soba 32, radnim danima od 09,00 do 16,00 časova, kontakti UAS/DAB: 011/3230-059, sas-dab@eunet.rs.